Jeton Kelmendi
Preveduva od albanski na makedonski:
Arjeta Sulejmani
Jeton Kelmendi
VREMETO KOGA ]E IMA VREME
Poezija
Tirana 2009
Kako se odi za kaj samo sebesi
Prepipnuva der`avi
Pole i {umi i moriwa
So se {to ima
Svetot
Patuva~ e pridru`en od denovi i no}ewa
Prijatelki
I pro{etam minutite vo mojot `ivot
Dodeka da te sretnuvam tebe
Ej
[to pravi{ ovde
Kolku pati pro{etam vnatre
Samiot sebe
Te sretnam tebe
Na sekoj raskrsnica
Eden znak tvoe
Edno zeleno svetlo
Moja
Vo neboto mi svetlat o~ite tvoi
Kolku dolgo
Moeto patuvawe
Preku ovie pati
Samo jas gi gazam
Gi prepipnuvam na berzina
So va{ite znaci
Ej
Ti ~uden ~ovek
Kolku e ~asot
Koj datum e denes
Mesecot go znam
Godina
E uspe{na godina
Koga go pominav linijata
Ignacija
Dve gospo|i sednati na treva
Me ~ekat
Ednata se pojavi
Kako sonce
Drugata kako mese~ina
Koga stignav do
Nimi
Povtorno ti be{e
Pervata dama
Vtorata
Lubovta
Upravuva~ vnatra{en
Razgovarame {iroko i dolgo
Za rabotite
Nitu ni{toto
Kolku mnogu se ispraznuvavme
Izvori na zborovi
Samo {to veliv na sebe
Ovie se sigurni
Eden magi~en svet
I tergnav da se vratam nazat
Kaj samo-sebesi
Preku tie znaci se orientiram
Negde na sredina na patot
Vra~awe
Me zavede edna samovila
Ispla{en se dobli`ime eden na drug
Go molev
Nemoj da me povredi{
Patuva~ sum
I se vratam kaj samo sevesi
Meka dobra
I me blagoslovi od zemjata
I vo neboto
No,kako poznat glas mi se ~ini
Ej ~udo
I tuka mi izleze
E docna
Sega prodol`uvam patot
Utre verojatno pristignuvam
Koj ~ovek
Mo`e da patuva dosta daleku
Go pra{am poetot {to be{e
Go gledav
Toa {to ne go gledam
I so razdenuvawe na utroto
Pristignav
Vo porta na du{ata
Dve znaci me o~ekuva
Ej ~ovek
Povtorno se sretnavme
Ti i jas i mojata princeza
Sega traba da priznam
Ti vo mene
Si samo jas
Celo ova patuvawe
Za da stignam do kaj samo sebesi.
Paris,28 Mart.
"Да се верува значи да се живее (...) Довербата е единственото нешто што е osnoven наше."
Majka Tereza
I
Vo vratata na serceto edna zima
zbor ~eka prolet
Povisoko od sebesi `iveel
Sega dojde na sebe `ivee so angelite
(Majka Tereza)
Kolku godini pomina
Od golema zaminuvawe
Zad sebe si `iveete ~udo Albanika
So dve du{i
Edniot za Gospod edniot za lu|eto
Malku Gon|e,malku Kalkuta
Pove}e Albanika,i pove}e svetlo
~ove{tvo
Se mole{e i da se napravi
Molitva
Ilirskota
Na{ata Majka Tereza
Vo 1978 mirot ti pa|a na ime
Taa godina Majko
Jas dojdov vo ovoj svet
Sega
Koga mi treba gordost.
Odam vo Kruja kaj Kastriotot
E i povikam Xorx
Vse miren
Izleguvam na hil sonce
I povikam Rugova
Na{ata Majka Tereza
So tvojata molitva sum i porodiv
Pametni
Dardan
Angelite {to `iveat vo rajot
Se nasmeat i ~ekat
Va{eto zaminuvawe
Golemi
Kolku godini se napravia.
I tatkovinata se podgotvuva
Za nekoj drug den
Albanika
Prodol`i da se moli{ za ~ove{tvoto
Za tvoite siraci
Za skapata zemja
Da se ka`e
Iliria
Pomina nekoi godini
Kako otide
Od ovde,doa|at drugi
Gon|e
‘’znam eden zbor od kamen’’
Nau~iv vo [krel
I edna palata na soni{ta imam
Nekade.
Re~e Kadare
Blagoslovi gi tragite na Prekaz
I na Glo|an
Tie vistini i vidovme so o~i
Na{iot Otec na neboto
Ne gleda so so~ustvo
Ka`i i eden zbor
Albanski
Gospod da go blagoslojot Arberia
Zapali svetlinata na kandil
Refletor tatkovinata.
Lirika
Ova e prva
Sekoj znae
Majka ti si svetlinata sebe
Premestuvaweto ne e zavidna
Za nikogo
Samo koga se odi kaj majkata
Toa e prekrasno zaminuvawe
I Jezus znae{e za Albanite
Taa lo{eto vreme ne odnese{e
[to da se napravi lo{ ata sre}a
Sosedite ni panda taka
`iveme nadvor od sebesi.
Sega dojde da `ivee vo sebe
Ve~nost
Zaedno so angelite
Na{ata idnina utre
Donesia denes
Molete se Majko u{te edna{
Deka Dekemvri me ispla{i
Ne znam {to }e gledat o~ite
Na ta studena,se na Dardanija
I zadocnuva proleta
Dardanika
Ne zaboravaj na ~etri delovi
Razdeleni
Majko,tisi na{eto ime,{to
Zableska na neboto
I zemjata.
Po~etok:Dekemvri 2007god,Brisel
Edno ~ustvo me se}ava granicite
So tivka ti{ina
Do mese~inata i pravi svetlina granicata
I padnav traga sebesi
V’mislej~i na slobodata
Kako dopirawe devojkata
Na po~etnata lubov
Ah kolku dobro temno
Uter
Ve~er
Velevme eden na drug
Utredenta,stigame kade {to treba
Po~estvuvav site bolki
Radosta
Toga{ nau~iv kako me{ano temno
Granici
A denes gi ker{am tkaweto
Daleku sebesi,daleku tatkovinata
~uvstva moi
Malku bes sre}a,i malku skr{eni
Duri i ako ne }utev so niv
Nikoga{ ne tia podariv ni denta ni no~ta
Noviot vek na volja
Zemjata na lebot denes go pravi
Slobodata
A jas umoran argat
Daleku sum
Kolku daleku ve~erva i sam
[to da i re~am posle vojnata
Da te zema kopne` za majkata
Me povikaj kako se nau~i
Na deckost
Majko
Edna granica {to ne odeli go gazivme
A ve~erva pi{uvam so ~uvstvo
Na merkata
Iljadnici kilometri do kaj kamenot
Kade zborot mi panda
Ve~erva sam i ja presioniram
Zborot
O,kolku daleku sme
Jas i ti tatkovina.
Lubovta `ivee so kiraja
Kako {to se gleda
Lubovta `ivee so kiraja
Se zatvora vo edna to~ka.
I gi sobira vervoite
Na mislite
Igra so denovite kako slikite na {ah
Koga }e dojde krajot
Bes pobednik
Potoa
Ne ostanuva nitu edena igra
Druga.
Strast
E ~udno kako
Sekoga{
Zaminatoto go ima edna svoja druga
Potoa
A nie ne znaeme kade odime
Tie
Izrastok na krvta zapalat
[to velat
Koga svetlinata se me{a
Granicite
Ni zborovite ne se za obredi
Nitu scenario zaigrat.
Kaj tebe `ivee edna misla moja
Kako veter planina.
Slu{am tvoite ~ekori
Kako doa|a naj golemata radost
Ej
Koga ja ima{ taa pristignuvawe
Taa sleguvawe na stanica
Kade da te ~ekam,edna minuta moja
A vremeto zapo~nuva de se dvi`i
Vo sprotivno
Toga{ po~nuva `ivotot
Kralica na no}ta
Ne te dostiga mojata raka
Ve~erva
Nitu o~ite ne stigat ni do
Blizina na va{iot grad
Kralica
Ima{ ne{to vo mojata vnatre{nost
Ili me zafati lo{iot ~as
O~ite na no~ta svetlat
Go obelat neboto na mislewata
Zna~i nad vas
Nitu,pak pristigna .
Vo carstvoto na no}ta
~uvstvoto
Ne ti pripa|a na propu{tenata raka.
Dene{nata ve~er bes kralica.
Utre }e bideme
Patuvav so godini do deneska
I povtorno ne te stignav so moja raka
Se {to sedi kako v~era
Ili duri denes
Samo ja i ti }e bideme
Utre.
Zo{to go der`i{ mojata minuta
Sega
E se{to tvoeja i moja
Dene{na
I koj znae od kade ja ima patot
Od kade ja duva zdiv
Se pojavuva nekade kako zvu~nik
Drug pat
Ima{e izlezeno,sebesi raka i okolu
Pristignuvawe i zaminuvawe
Sega
Toa e nekade vo mene,nekade
Kaj tebe
No kade da se sretneme po me|u dva yidovi
Vo ~etri o~i
Ima zapo~neto so di{eweto
Lutina
Doa|awata se docni
Zo{to go der`i{ mojata minuta
Sega
Te ~ekam tebe i sebesi
Kade da znam ja
Koga i doa|a minutata na moeto zaminuvawe.
@elbata e kralot na ~ove~nosta
Zagri`enost
Ima ignorira site
Patot na ~ove{tvoto
So svoja magija te fa}a
Pat
Potoa odi cel `ivot po,
Povtorno
Ne e dovolno ni mojata pesna
Utranta
Za denes i prati ~estiti
Kralstvoto na `elbata ne gi znae granicite.
Ako ima nekade
Kon krajot na svojot.
Mo`eme da tergnuvame
`elbata e moe i tvoe car
Vo ostrov vo boja
`ivot
I lubovta
22.10.2007god Auderghem
Po~etok
Malku razgalen
Izleguva od po~etna priroda
Potoa gi pominuva site granici
I ne propu{ti nitu edna to~ka bez da pa|a.
Okolu
Moja strana
Mnogu pati e prestaneta,`iveel
Na sonot
Centarot ja ima nad sebe
Agol od druga strana
Po~nuvaj}i
Toa e kula bez yidovi.
Bez vrv
Temelot
Tamo kade ti ja po~nuva.
Rakopis posle polno}
Vo pismoto so cerveni to~ki
Kade gi pi{uvam datumi
I ~uvstva
Pliknav
Golemiot zbor na sloboda
I povtorno mi izleze sonta
Lo{i soni{ta
Povtorno i pi{uvav pismo
Mojata osamnosta luda
Zdravo od
Mene
Za tebe tatkovina
Mi ostanuva dovolno vreme do
Utra
Ej kolku e dolg no}ta .
Na pismoto
Zdravo osamina
So moliv i bez ideja
Se sretnam so tebe
Kade i glas,i cik ne praj{
I sega ne se razbereme
Ako de
Vo jazikot na du{ata
Kopne` za Dardanija
Mi gi zema
Na edno moe redica obese{
I se ~uvstvuva{,umetni~ki
Zna~i zdravo
Mi ostanuva i mnogu vreme
Do utre.
II
Lubov nau~ime kako da lubam
Lubov nau~ime kako da lubam
Imam ter~erno
Den i no} vo tek na godina i decenii
Mojot `ivot
Sum igral ubavo so toa
I ~esto trikovi mi napravi
Sosema docna nekade
Go razbirav,pa docna ma
Mese~inata
Sega mi panda na pamet ne{to
I jas se mislam so sebe
Imam samo ne{to da ti se obratam
Lubov
Nau~ime kako da lubam
Kako pametot mi go zema,nikoga{ ne e docna,
Docna ne nikoga{,
Velat
Pa jas ne veruvam na ova
Ti veruvam tebe kako decata na prikaznite
Nau~ime
Ama
Kako se lubi{
No ne da se lubam.
I majkata
Me nau~i kako da odam
No cel `ivot mi otide berzaj~i,
Berzej~i
Edna{ otma rastev,
Berzej~i
Kolku patot od kaj tebe ve~erva
Nau~ime
Sega bez trikovi lubov.
Kolku da lubam.
Moderno e,
Da zeme{ ne{to tanko
Na mislite
Na o~ite so terkala okolu
Nekoga{ malku
A negde pove}e
Da se zeme miris na sve}iwata na ~ove{tvoto
`ensko
Celosno bez nikakov raspored
lubov
Nau~ime kako da lubam.
Site se stanati na nogi
Sekoj
Spored na svoe meri
Va`nosta na vremeto na kratkiot pat.
Dodeka nekoi ne zborat a drugite velat
[to e edno cerno
Sakat tie {to se primitivni na vreme
Ima zgazeno
Da se v’lubi{ e kako da si pijan so rakija.
I {to drugite ne velat
Lubovta.
Nau~ime zo{to da lubam.
Kolku da si no},si moja
Tamu e imperia na ~uvstvo
I kako ti,{to si sekoga{
Leb zbor
Nema drug {to raste
Mol~i
A }e zbori{.
Va{ite naviki,ne se pro{irat nadvor
I moite
Za mene kolku }e ima{ vreme
Petok ve~er
Si moja
So site {to ima{,i {to se
Za pisatelot
Ova e prvata opcia
Se ~ini
Nuklearnata proba na muza
I tebe i mene
Bevme samo edna{ ogan
Mi veli umot
Ne da se veruva na no}evite
Ama pove}e ili po malku.
Kolku da ima{ vreme si
Moja
Zborot,koj ja napi{av za tebe
Princezo
E ili ne
Li~nakarta na slu~awa
Tamu na drug agol na sobata
Sekako
Esenta promovira svoite plava no}
I dodeka se
Zapre vo edna to~ka
Jas po~nav da pi{uvam bez
To~ka
Sega se povtorno ovie stihovi
Pametot
Mi otide
Kaj ta to~ka.
Vie ste naj visoka to~ka na `ivotot Albana
I
Mar{ira denovi,nedeli i meseci
Tolku daleku ili ne te vidoa o~ite
Ti si vinovna za sve Albana
Pati{tan a `ivotot,kade vodat
Te vidam samo na son
Starostite
Iznosvam u{te pove}e
Mojot um veli jas ne sum,
Nekoj,
[to mo`el da te lubi najsilno
Albana
No ti ja ima{ senkata ubava,
Kako
Te pravi da se b’lubi{
II
`iti mene
I stihot e po `iv so vas
No,{to da pravam
Mese~inata se izgubi na lo{oto vreme
E vremeto.
Ne i treba na zborot
Kolku stari gi ima{ ne{tata
]e se ostarat i u{te
Edvaj ne donese do ovde.
Dene{ta
Doa|at i si odat vremiwata
Koj saka{e a ne saka{e
Vie ste naj visoka to~ka na radost
III
Koga }e se vratat zaminatite
Vremiwata koka }e imat vreme.
]e mu objasnam na sebesi.
Va{eto ime,i mojata kerv
Kako trepka niz venite
Rugovi{t.
Koga doa|a eden den tvoj
Moja Albana
Duri i pove}e }e te sakam
.
A za denes ne mo`am druga
Mo`ev samo kolku
I ovde i stavam zapirka.
Na mesto odgovor
Be{e patuvawe {terkol
Se{to se zema so sebe
Minatoto,pristignuvaweto,o~ekuvawata,ne o~ekuvaweto
I ti
Sonuva{ pove}e lirski
Za lubovta.
Se slu~i
Deka site nasoki imat eden pat
Zaedni~ki
A ti sepak ja vide i ne ja rasipa
zadovolstvo na sonot.
[to bara{ sega od vistinata
Potoa
V~era{noto se pravi den pred ve~er.
Utredenta denes
Ti si v~era{na popladne.
Ova veruvam go znae{ ti
Zapomni
Be{e patuvawe {terkol
Minatoto,prihodite,o~ekuvawata
V~era{noto
Dene{noto
Site se moi gi zede so sebe
I gi deponir daleku od mene,
Daleku od sebe
Edno ne{to kako sekoga{ ja imav,
Stravot
A denes,
Denes premnogu docna
15 Noemvri,Brisel 2007
Ima da postignuva edno doa|awe
Igrata ima pove}e pravila
Deka teoriata na mandatot
I stihot na poezijata.
E po komplicirano od toa
No}ta koga i treba na temnicata
Patuvam so avionot na mislite.
Mesto na mesto ostavam po edna minuta,
Moja
Tvoja minuta
Na vratata na serceto
Na zima,zbor
~eka proletta
deka
Moeto doa|ewe
Ima da ti postignuvam site vrvovi
]e te raduva masovno.
Bukure{t April 2008 god.
Protest
I prisu{i i poslednite ~asovi
Na ovoj den
Na sekade niz umot ~ekor po ~ekor
No,
Vie zadocnivte
Dodeka zborot se meri po senka
Va{iot
Vidov na ~asovnik vo yidot
Nedela i go predade komandata
Sledna nedela
Mi se napravi
Nekolku minuti i lizga od persti
Na raka
A serceto ti otvara vratite
Od toj ~ekor,koj nikoga{ ne napraveno
Kade se zborovite
Vo koj vistina ti se zaglavia
Nozete
Vremeto gi me{a spomenite
Zo{to stih me vozmiruva{ ve~erva
Koga tatkovinata i devojkata gi imam
Daleku
I sebesi do imam daleku premnogu daleku
Mi dojde zborot,koga nikoga{ ne go ka`am.
Kako Maja Monte Veres mi go krene
Kopne`ot
Ti prijatelke prodol`i spij daleku
Mene
Obi~no
No}va si po daleku
Nadminuva{ site moi granici.
A jas
Samo zamol~am i igram
So denovite
London 20 Maj 2008 god.
Kolku e dobro da bide{ Albanec
Interesno
Se oblekuva gospodin mislewe,koga mislam
Za tebe
Ne se ~ini nikako cerveno
I ako vojnata ja pominuvav do denes
Kaj tebe tatkovina ja imam zborot
Duri i ne{to
Ja imam i Majka Tereza
So ~est go vikam majka
Cel svet mi go ima al~nost
Taa se mole{e za nas
I za ovie pred nas
I za ovie zad nas
Sledi vnimatelno toa {to pi{uva{
Gore na neboto
Kako imiwa {to igrat golema uloga
I pra}am pokana na gospo|a zbor
I so no`ot na Xorx slobodia
Mojot ostrov na lutina
‘’Kolku e dobro da bide{ Albanec’’
Interesno
Kostumite na razmisluvawe
Albanski
Za edna to~ka-zapirka
I go stava stihot i zavedigo
Da ne slu{am lo{o
O~ite na glasot,gi zafatam so race
Samo belo
Belo e da se bide Albanec.
Nekade nadvor
Ego na du{ata e eden lik
Ili izvedba giganti proporcii.
Re{iv
Navodno
So umot
Da gi pominam dolgite pati{ta
Do vratata na du{ata
Va{iot
A ti ako saka{ napravimi
Konak
Ako me pofa}a letnata toplina,
Tvojata toplina
Otvoreto go malku prozoreceto na serceto
Da vleze malku sve`ina.
Zbor
Ako saka{ napraimi mesto
Naprai
Da bidem maklu udoben
Ne samo
Kolku da go smestuvam glavata
Vo ogledaloto na o~ite
Se pravam deka sum yvezda vo neboto
Na va{ite mislewa.
Mo`ebi
Se slu~uva kako {to velat
Zdivot
Vleze vo uvo na plata
Ako mislite daka,zatvoretego vratata.
Na du{ata
So cerveni bukvi zapi{igo
Moeto ime i stavi go navrata
Na tvojata du{a
Toga{ se znae deka ta kula
Postoit eden doma}in.
III
Ti nesi ni moj stih,ni tvojot zbor
Ti nesi ni moj stih,ni tvojot zbor
Nadmine i ovoj mesec
site boi gi ima{ gledano
Pravo mene
No pati{tata na `ivotot daleku,
Me odelekuvat od tebe
Izleze od sebe.
Osamnosta vo denovite.
Ej
Edna{ kako Maja Monte Veres
Tvojata ubavina se lepe{e
Jas idealen imav tvoeto pristignuvawe
A ti se krie{ od mene
A od sebe
[to e idealen
Sega go znae{ ma.
Na sred koi granici `ive{
Da gi za{titam svoite lini
Zo{to mi pobegna stih
Sega kako se dale~ivme eden na drug
V~era{nata ne se vra}a
Redot mi panda
I ako nikoga{ ne se rediv.
Zaminato
Pominav samo tvojata ti{ina
I denes
Dale~eni sme
Sekoga{ prestane{e koga saka{e
Odale~enost
Sega sme na tvoeto.
Odi i postigni go vremeto.
Ti nesi ni moj stih,
Ni tvojot zbor
Zabuna ili zapirawe vo to~ka nula
Manvestirat vo nedelite
Ciknam dva mislewa kako dva ~a{i
Edna za tebe,edna za mene
Tvoe
Nadminuva i se vra}a povtorno lutina
Moite nedeli so po edna
~etvertina-memorija
Kolku da znae{ igrata na cikrirawe
Me alarmira vremeto
Posle dvanaeset
Za mig so tebe kako nedelite
Ima{ pominato
Gi brojam samo nedelite
Od nedela
Tvoja se poka`a iljada i edna
Mislewa
Vo nasoka tvoja
Ti si daleku sega.
Se raduvam na nedelata
Pro~itam moeto zadovolstvo so tvoite bukvi
Toj den zemam malku od tebe
Koga }e go imam vo raka.
Klu~ot na serceto
]e ja otvoram vratata na vremeto i jas i ti
]e se napraeme zaedno
Ponedelnik
Za Dardania
Vremeto go imam ramka
Tebe slika
Grob te imam
Vo ~elo na umot
Vo serce na serceto
Pogledenet kolku dobro sedi Dardania.
Sekoga{ ima ne{to preku
Kolku da si vo ciklon
Sekoga{ ima ne{to preku
Ne mislam samo za granici na slobodi.
Na malost
Ni za dimenziata na edna lubov.
[to gi nadminuva
Site mo`ni lubov
Ima ne{to preku,velat
Ne samo imaginacijata deka postignuva
Mnogu kade i vie se napravivte
Ve~noto
Zbor
No sekoga{ ima ne{to i
Po natamu
I potamu i preku tamu
Preku vervot preku
Tebe.
Kolku {to se gleda
Nepostoenata postojuva vo negovata ku}a
Priminuvat nedojdenite.
Povikuva utre{noto
Vo tebe nema ubavi hronika
Ni igra na vikawe.
Ima ne{to i preku toa
Ti ili ne{to tvoe.
Igrata na `ivotot e kako {ah
Igrata na vistinata po~nuva kako {ahot
Koga se igra ima {ansa
Da se ~uvstvuva{ pobednik.
I izgubeweto e del
Na igrata
I seto toa bojno posle
Ima
E koga te fa}a
Kako `ivotot
Nemat od kade da se merda
Edinstvenata razlika
Egzistira
Deka vo `ivotot
Postoit samo
Edna igra
I pobedata e
Po ~uvstvitelna.
Odvedete me ili donesete kako go imate redot
I staviv vnimanie na mislite
I sobrav zborovite na du{ata
Vo edna ra~na ta{na
Go ostaviv sama,vo edna strana
Ostavetme na mir sega
Nekoi
Mi dojde posle senkata
Drugite postigna pred,
Mene
Vo mojot krevet kade spiat i onie
Gi broev site zaminuvawa,
Postignuvawa isto taka
Vnimatelno gi izedna~uvav
Odvedeteme ili doneseteme sega
Kako go imate redot
I staviv vnimanie na mislite.
Izbeleni bea kosata za eden den
I mi dojde zaedno so sonot.
Vo sredba so devojkata
Zdravo du{o za ve~erva
I zatvoriv u{ite na o~ite.
Spiev
Minite da ne slu{at pogledite.
Doa|aweto najvuva samosebesi
Povremeno
Gi pokanuvam site ubavini
Radosta i tagite
I beloto i cernoto i cervenoto
I drugi i drugi
I gi staviv vo kerst
Pred dogovorot i se prostuvam
Tie imat svoj Gospod
Na veroispovest
Se molevme za maklu motive
Kolku da vidam preku `ivotot
`ivotot
Da me sozdava
Kako sezonite se dvi`at
Napred
I edna lubovna pesna
Me nata`uva
Ubavo
Doa|aweto najavuva
Doa|a po ~ekori
Kako leto.
Lubovta ne go ima cerno bojata
Lubovta ne go ima cerno bojata
Duri i koga ti go bara umot.
Duri i koga granicite gi ima preku realizacia
Ni beloto ne go ima sve belo
Koga vi|a cerveno
E matewe na
Ego
Da pie do to~ka na zadovolstvo
Cerno vino
Ne doka`uva ni{to
Rabotite na du{ata
Mnogu pati
Cerni gi povikuvame
Od na{ata boja.
Edna{ patuvaweto go imavme zaedni~ki
‘’ova lubov tolku `iva u{te
I bakne` edna{ od sonceto
E moe i tvoe’’
Jacques Prevert
Od site patuvawa
Doa|a
No edno vra}ewe na pove}e
Od kade da znam
Vo koj son sme se sretnale.
Koj den se sakavme
Vo sekoj dvi`ewe
Na o~ite
Tvoeto pojavuvawe se prave{e odedna{
Site tvoi nasoki
Me sledea
Eden no} osamen
Student vo Paris
Stana naj fantasti~na no}
Naj golema ve~er
Tup se urna site soni{ta
Edno patuvaqe go po~nuvame zaedno
So ni{to drugo
Ne se meri lubovta
Po du{ata
Site pati{ta se
Pominati
Samo se se}avam
Formulata
Kako rezultat
Ne spojuva mene i tebe
Vo mojot dom
Sekoja posledna sabota
Oktomvri
Tropat na vrata
Mislewa
Povikat muza
Priatelke
Cel `ivot e eden pat
Kratko
Nie imavme samo eden no}
Zaedni~ki
Kolku dolga
Kolku kratka
Kolku briljantni bea dva tri ~ekori
Patuvaqe so tebe.
2 Oktomvri 2008 god Pariz
Pismopi{uvawe
Nekako stra{na igra
Vo stadium na soni{ta
I dene{en den
Ne{to ne igra kako {to treba
Pred o~i se gleda is~eznato
Eden top~e
So zapaleni boji
Kade go ima{e tvojata boja
A mojata
Samo taa ne go gledam
Izlezi sega
Se sretneme vo raskrsnica.
Na misticite
Kade {to ~ekat
Strana orientacia
Veruvame }e go najdeme sebesi tamu
Site pati{tan a mislewata
Me odvedat kon vas
I jas ne mo`am da go najdam sostanokot
Malku odle~eni,na{ite pati{ta
Na ostrovot na mislewata
I znaj
Kolku si mi blisku
Nikoga{ po blisku od denes.
IV
Parade
Parade
Se verti okolu
Utredenta
Eden dobar son
Niz stihovite na poezijata
Nadminuvat naj dobrite
[to gi imam za vas.
`ivot
Planina po planina
Do edna druga pole
Verv po verv
Se sretnat
Sakanite vo vremeto
Noga na nogite
]e odime
Se dvi`ime kon samosebesi.
Pomini ti perva
Jas posle
Na{ite senki i taka natamu.
Brilianten no} vo London
Tropat mislit
Vme{ano
Za princezata
Ve~er vo London
Patot {to ne oddale~uva
Se {to promenato adresa
Do kaj nea
Dale~ina se mari so stotici kilometric
Se denovi na
Minuva~,
Oddale~nosta se izgubia
Blizina se dalekoa
Sloboda na zborot
Sjae
Drugite mislewa se spojat
So oblacite
E princezata
Od site lubovi
Toj nastan sama go najavuva
Remekdelo
Umetnosta so briljant
Od toj den nitu eden pat ne me vodit kaj nea.
London 2008 god.
Kako di{it poetot
(Baki Imeri)
So negovata nasmevka
Rastet lubovta
I ritmot na estetikata
Na umetnosta
Pati{tata so delovi na istorijata
Ubavo so Bukure{t
A zborot pa|a za Azrenot
Renesansa so red
Poetot se sme so lubov
I zboruva za
Poezia
Kaka ne{to,po duhoven na `ivotot
Kako di{e poetot
Toj den
Prolet pristigna i
Vo negovite o~i
Mi donese malku kopne[
Tatkovinata re~e
Duhot na slobodata
Zema dlaboko zdiv poetot
Eden siten do`d
Daleku mislite za umetnosta
Dve sosedi na Bukure{t
Preminuvat zborot
I vleguvat vo prodavnica
Di{eweto i nasmeva na poetot.
Site moite misli za Luren
Dodeka
Ednata mi zbori za obredi
Lutinata
Daleku sedi od lubovta
Aka ima{ hair od sebe
Sega
Sledna
Mi go tvrduva patot
Vo edna strana,belata ptica
Vo tavanot na neboto
Fa}a mesto
Se smee so mene kako so karakter
Strip
Vo anti~kiot teatar
Sakaj so znaewe ~ove}e
Edno mislewe
Sosema razli~na po fizionomijata
Na razmisluvawe
Obi~no
Sedi pravo
Koga e za naveduvam.
Mi velat
Naveduva
Toga{ koga se sedi pravo
Sve ovie
I mnogu drugi {to se veli
Ne se velat
Tropat za tebe
Lura
Jas imam samo
Malku zborovi
Ako ne drugo napravi se
Opseg
]e stane{ edna{ moja.
Trieset prolet
Eden sekond
Opis na ovaa formula
No dokazot mnogu dolg
Pati{tata gi umor
Da gi otvori{ trieset vrati prolet
E isto
Kako da der`i{ tolku leto
Vo xebot
Proleta se kako lubovta
Kolku golemi se dab
Dolgi
No zimata {to go ostaviv posle
Se po dolgi i po beli.
Eden opis dolg
Kolku da e dolg
Ne se opi{at site nastani
Radosta
Gor~ina
Kolku pati se sretna i se podelia
No} i den
Beloto i cernoto
Kako svedok
Ne pamtam pove}e od edna
Patunawe maraton
Vo eden pat koj te zema
So sebe
Vo vreme
Site tropewe na vrata na ova prolet
Mi kerckat
Taa brza formula
Vo zbor mi vleze
I se ~udam no vistina
Site ovi sezoni
Ednakvost so eden zbor
Usta
27 Noemvri 2008 Lie` Belgija
Pogledni devojko
Ako lesno ti odi ustata
Vo nasmevka
Ne mo`e{ da ima{ umetni~ka lubov.
Od pervite pogledi
Umetnosta e prepolna so barieri
Da preskokne{ samo sebesi
Umetnikot bara pove}e
Da go dopre umetnosta
Pa ne be{e dobra preminuva~ka
I te{ka gospo|ica
Ne zaslu`uva
Umetnikot
Dali znae{ kade `ivee mo`nosta
Preku zborot
Preku terpenieto i mo}ta
I po daleku od bezgrani~en
Treba da go der`i{ daleku
Gledaj}i
Ne gi zaboravivme blizinata
Da ne se pravi{ samiot
Akcija
Nema da bide{ redica
Za mene
Nitu duh za umetnikot
Znaigo
Treba da go motivira{ cerveno
Lubovta
Dodeka da go dopre krajot na slobodata
Pisatelot e naj te`ok glas
[to ti izleguva od
Nasmevkata.
No}en esen vo Paris
~asovi docna soberi mislite
Mirno samo pominuva pati{tata
Spieweto ima iselenik
Jas sum poet
Kade da ~ekam princezo
Vo koj stih
Vo tvoe Lida
Esen pristigna vo Paris
Igrata e po prekrasna vo polno}
Ej
Sum poet ne zaboravaj
Koga da ~ekam
Vo koe vreme
Svesnosta so edno bal boji
Me{ani kako branovi
Zduewe moite misli
Ova no} spieweto go pravime ne spiewe
Poet sum
Vo koja to~ka si prestanel
Mislite i ~asovite se napravia umetnost
Pesnata i otvori vratata na vlezovite
E no}ta be{e gostin na gradot
Poet mi re~e
No}ta na esen vo Paris
Doa|a samo taka.
Paris 3 Oktomvri,2008 god
@ed i kopne`
Vo tretiot den
Vo mart
Go zema `eda kopne`
Za
Edna kapka voda zbor
[to izleguva
Od negovite usni
Sinite misli
Za tri sekondi
Me odnesat po tragi
Na pristignuvaweto
Na sonot i go imam stravot
Deneska re{iv
Da odam
Preku mislite
Telo i indirektno.
Sretnam po edna idea za tebe
Po edna dale~ina za mene
Motivi so brilanti
I trumfalni misli
Me der`at blisku
Tebe
Koga se razbudat spiewe
[to se svetlina i temnina
Na{ite denovi
Ne nau~ia patot na `ivotot
Ne sme vi{e tie pervite
Na va{ata osamenost
]e izleze{ verojatno
Da der`i{ patot tvoj
“Odi so vremeto’’
Ili patuvawata }e te odvedat
Patot svoj
Cel `ivot sme patuva~i
Sklonost na vistinata
Kolku da go napravi{ ~ekorot
Prv
Eden milimetar podignigo glasot
Kolku da ja preskokne{ mo`nosta
Od druga strana izvorite odat
Svojot pat
Odi
Ne ~ekaj gi
Nikoga{
]e se razbudat spiewe.
Pro{etka vo Hajle
(fadil Husajt,Adem [kreli i Fatos Laj~i)
Koga pominavte posle vrvot
Zamorot kade go ostavivte
Odevte kako da se sretnete so mislite
Duhot na Hajla im go zede pogledot
I iskina po edna gordost
Bregot na Besnik
Dromodolot na Riza Zumeri
Malaj na Ibrahin Ukaj
Svoite oko
Rugova na sekade
Sabjata na vrvot po eden stih
[kreli
Poglednete
Leto kako opa|a od o~ite
I se pravi leto-planinata
Preku vrvot,vrvovi drugi
Vaka go ima Rugova
Se obidat svetlinata i temninata
Svirkawe pu{tat borovite
I bregot
Prirodata se hrani so svojata ubavina.
Sre}en pat gospo|ice
Nema den na poseduvawe
Den na zaminuvawe e gospo|ice
Denes
Vremeto dojde
Da odam da begam,da zaminuvam od o~ite.
Ako ti nadostasuva romantikata
Vleguvaj vo voz i patuvame zaedno
Nema zaminuvawe
Pogledite gi ima{ vo vistinsko mesto
Umetnost i lubov i patuvawe
]e bide zaedno
Topkata e kaj tebe
Vo tvojata pole na igrata
Dobrodojdovte gospo|ice
Se {to e zaedni~ki
Sega.
~vekot
Koga go vide svojata senka
Vo teloto i go napravi pra{aweto
Zo{to ~ovek
Nesi drugo lice.
V
Ej `ivot
Imaginaren pejza{ za edno ubavo vreme
1
`al mie vreme
Dobro
Te ~ekavme a ne ni dojde
I ako prirodata e po `iva so vas
Vo umot
Dojdovme i otidovme,`ivotot
Do denes
Ako {to si docnala
Dobra si dobra
So lubov doa|a{
I se spojuva{
Kako edan lubov celosna
2
Interesna si
Tvoite pejza`i
Prirodata `iva so nade`d
Za `ivotot
Naseleni so dva figuri
Gospo|icata i mojot son
Dvete nevidlivi
No,znam deka se tamu
Nekade zad
Mene
Preku vidlivosta.
Dobro vreme
Kako da go napravime za da izgleda
Zaedno
3
Imaginirnoto vreme
Stih pi{uvana vo hartia
Ova ne samo rabota na avtorot
Slobodata odi vo site slobodi
Lubovta e
Po visoka od site vervovi
Na mislite
Vo ranite na tatkovinata
Go sakam dobroto vreme
~ekajme zbor
Deka me vari dale~inosta
4
Se zapaleni svetlata
Patuva~
Ti napravat svetlo no}i
Belite misli
Na serceto
I posle tolku dolgo ~ekawe
So pravo na
Treba edno dobro vreme
Edno dobro pi{uvawe
I gleda
Kako se gledat ne{tata
5
Tekstot neiska`liv
Za porane{niot `ivot
Tropat na vratata na zaboravot
Vremeto na minatoto
Eden zbor {to mnogu go imam
Sakal
So zavist go za~uvam
I ne i go velam nikomu
Ni samiot sebe
Vo edno dobro vreme
]e ti go ka`am tebe.
Luksemburg 04 April 2009 god.
ДВАМОИДАМИ
Далеку сме едн на друг
Далекусмееденнадруги
Многудалеку
Иосаменјас
Иsama
Сегаованоќсезатворацотебе
Сосемасам
Нешто
Митропавоумот
Воистототропење
Гочуствувавпоезијата
Принцезата
Чекај
Кајтебедоаѓаедензбор
Мој
Сеганесисама
Стедведами
Еднатаизлегуваодустата
Другатаодсерцето
Спојтесесаедновечерва
Двемоидами
*
Дамепочуствувашмене
Требадаоблекувашзборот
Соблекувајготемнината
Девојко
Незаборавајмесанѓерот
Ованашакомуникација
Тинесисама
Одиспијсега
Менеипоезиата
Неимашвокревет
НАНЕБОТОНАСЕРЦЕТО
Нештовомене,нештовотебе
Обичнитеинеобичното
Соподобранамера
Најголематаљубов
Бестриковибес колебливост
Ситекакоштосе
Беснишкапромена
Гидержамвоеденстихсотебе
Еј
Требадасеоденесувашоколувашиотум
Дасесретнешвонајвисокататочка
Соакцијата
Дагивидитеситестрани
Дасеобидетесебеси.
Колкумногутечував
Нанеботонасерцето
*
Запишенотеимамвоеднабалада
Колкудазнаештеимам
Сонеизбришливибукви
Мојатауметност, којастанувашеакција
Ејдевојче
Колкувисокосисеподигнаљa.
Досатнанеботонасерцето
Ситеовиечекори
Мојотживот
Чинив
Патиштатакојмеводатнатаму
Наваму
Ејпријателке
Ситепатиштамеводатконвас
Докај,којден
Пролетанадушата
Ќегичувамнедоход
Пријателке
Ej prijatelke
Незаборавај
Јассумготов.
Ако
Аконесумјас
Виенесте
Сепаквреметоимавреме
Насвојатаземиште,сестарете
Доживување
Денешнатаепонова
Одвечер
Сополноубедувањетигокажам
Когаси,икоганесити
Имамдобромислење
Затебе
Или
Аконапатотипаѓам
Брзо,брзо
Тисинајблискатапесна
Подолгакорен,растенија
Вомојатаземја
Насерцето
*
Сештовоживотот
Имаедноиме
Дванаесетмоимислижи
Иматеденпразник
Изоштонеигизнамденовите
Моетоотсуство
Итвојата
Манифестиратнастанибес
Име
Незадоцнивечерва
Офицернаразделенибукви
Преглага
Крајнаодлука
Наспроти
Двазнацинанедостасување
Ќегиимаме
Еденимеприсутен
Какоеденкомичкопојавување
Ќегиферли
Ветерот
Еденденодмоитестихови
Pa ne dojde
Pa ne dojde
Ne me povika ve~erva
Du{ata traba da go ostai{ sama.
Golem minus vo akcija
Ako ne mi dojde
Vikaj go na ime go raduva
Ve~erva
Neka se oladat ovie misli na serceto
Da stanat ednakvi so tebe
Ako nema{ vreme
Na va{ata glava zaklu~i
Zatvoraj site izleguvawa
Skrij si od sebe
Pa ne mi tropna
Na vrata
Vnimanie
Eden pra{alnik
]e mi go sker{i sonot
Eden zbor ka`i i
Ti{inata
I da izlezeme od mo`nosta
Od nemo`nosta.
Ne{tata {to se slu~uvat
Jas i ubavata
Na ne{tata {to trba da se slu~at
Odime,odime I se ka~uvame
Vervovite na vremeto koj idet
I zboruvame ne{to eden na drug
Malku motiv so tresewe
Go gledam na{eto spojuvawe
Bes mesto na ova vistina
Kako sekoga{ ima ne{to vo mesto
Poetot i negovata idea
Desetici iljadici kilometri napred.
So ne{tata {to }e se slu~at
Slu{ajgo pogledot
Slu{aj
Doa|at ubavi
Mislite na poetot
Da po~ekame u{te malku
Se raduvat
Ne{tata se slu~at.
Edno mislewe drugo
Kako redot na `ivotot
I ova moe mislewe ima svoi obi~ai
Pravewe redot na `ivotot
Mo}tan a doverbata vo ~ovekot
Postojat mnogu pri~ini
Koi go pravat da misli
Sprotivno
Gi ispolnuva uslovite na igrata
Uslovite na mislite i hrabrosta.
Gi ispolnuvaat site drugi
Ednostavno
E samo moeto za tebe
I eden drug den
Utre
Ima magiata na `ivotot
Sam `ivotot vo taa go ima
E samiot zakon
Koi gi ignorira site pravila
Kako site pravewe drugi.
Vo edna strana
Ima svoi pravewe
Moeto mislewe po inaku.
Reka poet
Ali Podrimja
Preku vodite preku
Ka~ubite
Eden kamen cepan
Te`i te{ko vo zemja
Na Dardanija
Tatkovinata e mojot kerv
Koj ne se oprostuva ili
Reka poet
Doa|a eden glas od ostrovot
Albanija
Kosovo izleze vo bregot
Drugo
Koga doa|a Eni
Od ~amerija
Kako e vremeto vo ostrovot
Ova godina
Reka poet
Te{ko e da se patuva
Niz te{ki vremiwa
Osobeno koga ima{ predo~i
Sudbina e da bide{
Tatkovina
Toa e bibliska raskaz
A Gospod predviduva dobro
Za zemjata na Xorx
Za Dardanijata na Rugova
Kako veli{ ti
Reka poet
Bog go saka narodot
Na Majka Tereza
Oxak na mislite
[to tuku go otvoriv knigata
Na mislite
Eden dobar den
Mi li~I so `elbite za tebe
Mojata mala tatkovina
Mojata golema tatkovina
Edna glava
Pi{uvan ubavo i bolno
Napraveno delo akcija
Te imam sonuvano poinaku
Kulminacija na ne{ta
Koi ve sakam
Jas stojam oxak.
Nara~ka
Site dojdoa od eden zbor
Nitu eden den ne se razlikuva od drugiot
Pismo
Pi{uvawe pismo
I povik
Bez glas
Daleku e ve~er
Da dojde edna{ no}ta
Potoa da sonuvav
Tvojot rakopis e krien preku more
Mojot ~ekawe te ~eka tebe.
Nara~kata odi vo vremeto
Podobro edna{
Vo na{iot ostrov
Celiot `ivot na ~ekawe
Pi{uvano na Bog
Za ~ovekot
Ovi se pravila na svetot
Jas zaminav bez nikakvo pomisla
Du{ata gi nadminuva
Granicite
Se {to se pravi razmisluvaj~i
Ostavia du{ata na mir
No kade razmisluva du{ata
Seto ova
Edna nara~ka
Se napi{ani zborovite od du{ata.
Zboruvaj sega onie
So mene.
Kade patuvat mislite
Popladne Juli
Pravi toplo
Kolku daleku oti{lal mislite
Nitu paso{,nitu viza
Ne e potrebno
Po granici
Kaj tebe piam lubovna voda
Se hranuva dobro `elbata
Toplo pravi leto
Ova godina
Mislite patuvat
Patuvat
Odat i dojdat
Moite raboti dale~inski
Mnogu mi se daleku
So u{te dva-tri zborovi
Preku glava
Prodefiliraat kako vojnici
Zamol~ete
I u{te patuvat
Pravo tebe
Vo hronika se vklu~uvat
Glasovi {to ne se slu{at
Sliki koj ne se gladat
Kolku daleku ste denes
Ti i moeto mislewe za tebe
`ivotot
Vaka patuvat mislite
Denes
Poet
Pogledni direktno
Preku soni{tata
Iljadnici kilometri daleku
Stotici ~ukawe serci
Potoa
Povtorno sam deka sam
Edna brigade razmislewa
Ne mo`e da go zapre
Du{ata
[to saka `ivotot
Popladne Juli 2009 Brisel.
Den na den po vistina `ivotot
`ivotot i vistinata retko nasmevat
Edna na druga
Od denes ili na vremenskite
Ne e va`no
Dojdovme razli~ni generaci so sre}a
Ne sre}en
Den na den po vistina `ivotot
No naj neverojatni vistinat
Na ova se veli lo{a vistina
Berzo se dvi`i vremeto
Ni utre{noto nema da bide poinaku
Kako lubovta {to ~ukat vo serceto
Ne mo`e{ da go pobedi{
Sebesi
Nitu ~ovekot,ne sve ~ove~ki
Ili ~ukat sercata
Po luteni
`ivotot se smet,samo kolku da go razbere{
Sebe
Eden prodol`uva patot ti
So ~asovi,denovi i nedeli i meseci
Od patuva~ot
Mi zboruvat sega so bukvi i broevi
Za spogodba na `ivotot i na vistinata.
Kako se razbereme trojcata
Imam sakano da sakam pove~e
I,da
Nasmevkata i ostana po vervot
Pogledite.
@ivot
Vnimatelno go zede va{iot spomen
Dolgiot pat do vistinata
~ekorite se vertat
Utre{nata tr~uva
Se pribli`uva
Vremeto ne e vistina
E tvoe
Sezonite ispolni
Motive so dobro vreme
Za godina
So eden son pomalku
Tvojot razdenuvawe
Sekoj den porazli~en
Po `iva e
`ivotot
Kade se denovite
Ra|a i zao|a vo tebe
Kakvo zna~ewe ova
Patuvawe preku polu
Son
`ivot
Kako nepredvideni
Se
Patuvawata niz tebe.
Dobrodojde vreme na Xorxi
Zdravo ubavo nebo na zemjata
Dobar den
Vreme {to zapo~nuva broewe dobro
Den na opel
Mnogu godini ve ~ekavme
Zdravo raska`uvawe
Vie historian a mojot pleme
Dardani
Vo sidot na dva iljadi godini `ivot
Se kamewa Lirikum
Kamen po kamen
Do denes
A mislata {to se razbudi sega
E imeto {to se narekuva
Kosovo
Dobrodojdovte
Ti vreme na Xorxi
Vremeto {to brojuva dobro.
Лubov ili `ivot isto e
da se dvi`i{ pravo lubovta
der`i{ patot gorniot,na `ivotot
traga {to go im strasna `elba ritmot
na vremeto
gi ~uvstvuva ~ukawe na serceto
prolet
`ivotot e vistinski `ivot
patot okolu ostrovot na lubovta
oblasti kade du{ata i pravi stra`a
zborot
i kratka vistina na ~ovekot
go pravi pejsa`
`ivot ili lubov kako saka{
isti e
************************
da
`ivotot patuva preku lubovta
I stanuva sam pat preku koj
pominuva lubovta
sekoja lubov ima svoj `ivot
sekoj `ivot negovata lubov
eden Bog golem
gi napravi lubovta i `ivotot
`ivotot i lubovta,prestojuva vo sebe
lubovta e ~asovnik koj go meri vremeto
Разликатае
Акопатоттигискрие
Насоките
Животилубов истое
Временалубовеживотот
Времеживот е
Лубовта.
Koj kade go ima patot
Se tkae preku umot
Teloto na eden zbor ka`eno
Nudo
Ber~ewe nejzina
I metaforata na zna~eqeto
Bidej}i jas go zedov kako po~etok
Lubovta
Nejziniot glas
Mi zvi~i vo u{ite
Kolku pati se zboruva
Za tatkovinata
Po eden ~ekor pove}e
Pravam
Na gornina na redicata
Dodeka da go sretnam
Glava na zborot tvoj
Kako me pra{a
Sekoj den
Koj kade go ima patot.
Na{ite raboti gi imat tragite tamu
Kaj ridi{tata kade duva zdiv
Nekoj tragi ostaveni nekoga{
Dva no}i esen i na{ite bakne`i
Sdipleni preku zaboravot
Od toj den i denes
Kolku zdiv i no}evaqa
Ima minatoto
A na{ite ne{ta
U{te gi imat tragite tamu
Kaj zdivot kade e bregot
Se}avawe i ~uvawe
Umot
I ve~er {to nadostasuva
Sega
Gledavme eden na drug
~elo za ~elo
Ridovite drugi preku
Kako svedok na eden process
[to treba da zapo~nuva
So golema du{a na angel
Ti prijatelke
Slika prirodata na edna
Lubov
I pesnata {to treba da se pee
Ovde i tamu
Edna zapirka na sredina
I re~enicata prodol`uva
Ajde deka bredot e
Kade be{e
Najdia no}ta sega
I sostanokot.
Bele{ki za avtorot
Jeton Kelmendi e roden vo 1978 godina vo Pa}.
Osnovno i sredno u~ili{te go zaver{i vo rodnoto mesto,a studii vo Pri{tina.
Godini napi{a i objavi poezija.
Partner na mnogu mediumi,albanski i stranski,koj tretira razli~ni pra{awa za kulturni i politi~ki.
Kako ime Jeton Kelmendi stana poznat za ~itatelot vo Kosovo so pervata zbirkaso poezija ‘’Vetuva vek’’objaveno vo 1999 god.
Negovite poezija se preveduvani na nekolku jazici,bea objaveni vo nekolku antologii.
Toj e ~len na nekolku me|unarodni klubovi poeti i sorabotuva so nekolku kni`evni i kulturni spisanija,osobeno na angliski i francuski.
Su{tina na negovat rabota vo oblasta na literaturnata umetnost,koja i posvetuva vnimanie na poetski izraz,moderniot izrabotka na tekstot i dlabo~inata na porakata,velej}i so eden jazik mnogu originalen i bogat.
Vo svoeto tvore{tvo,osobeno isteknat lirika na lubovta i lirika nacionalno.
Toj e veteran od vojnata na OVK,1998-1999.
Toj e ~len na zdru`enieto na profesionalni novinari vo Evropa.
Momentno raboti i `ivee vo Brisel.
Objavi ovie knigi so poezija:
‘‘Vetuvawe vek’’,Renesansata,Pri{tina 1999.
‘’Preku ti{inata’’,Faik Konica,Pri{tina 2002.
‘‘Ako bide popladne’’,Faik Konica,Pri{tina 2004.
‘’Podaruvaj malku tatkovina’’Faik Konica,Pri{tina 2005.
‘’Kade odat doa|awata,Ombra GVG Tirana 2007.
‘’Dojde sa tragi od veter’’(izbor)Globus R Tirana 2008.
Vo 2007 god. Toj objavi drama ‘’Dama zborovi’’
Na stranski jazici objavi:
Ce mult a-o rarit scrisorile(Kolku silno se retko hartija).Izbor na poezija vo romanskiot jazik.
A breath(di{eweto)poezija vo Indija.
Razmisluvawa za poezijata na Jeton Kelmendi
Jeton Kelmandi e eden od naj glavnite figuri na dene{nata poezija.
Za da gi izrazi svoite ~uvstva vo poezijata,ne postoi ni{to po efikasno tolku e kratkost poezijata i nejzinata forma kompresirena.A ne optegnuva teloto divo `ivotno so site svoi sila,koga se podgotvuva da go napadne?poezijata na Jeton Kelmendi i li~i na ova slika so {u{kawe na nejzinata vnatra{nost.
Toa se karakterizira od ~uvstvo i merki i lakonski.
Nejzinata sloboda kondenzacija uspeva da prodira,dlaboko vo ~uvstvata na ~itatelite. Peku negovite strofi elipsovidna,toj ni objavuva fakti~ki,toa {to vsu{nost ima naj visoko ~ove~kiot duh.Kelmendi e eden od naj glavnite figuri na dene{nata poezija.Delata na ovoj kosovski poet,po~esti ne samo literaturata na albanskiot jazik,no i literaturata vo op{to.
Athanase Vantch de Thracy
Paris,15 Juli 2009.
Poetot bara da pronajde u{te edna{ tatkovinata i lubovta
Jeton Kelmendi ima tolku strast kolku se gleda deka saka da pronajde u{te edna{ tatkovinata i lubovta.Sonot bara da go napravi vistin,no isto taka i sprotivnoto.Vo negovata poezija ima ne{to sprotivno,{to izleguva sprotivno veterot i ostravuvawa toj kako da ne postigne,no e borec na istra`uvawata.Go bara idninata a otkriva sega{noto,bara drugiot a otkriva sebe.
Visar `iti Rim
Postojat pet ‘’kategori’’ ili ‘’teorii’’tematski na poetskata umetnost na Jeton Kelmendi.
Libovta,Govor,Ti{ina,Vreme i Etni~ko.Eve pet’’kategorii’’,ili pet’’teorii’’tematiski na likovna za koj poetot pee Jeton Kelmendi vo obemot na izbrana poezija’’Dojde za tragi na veter’’.Ako deka site ovie lirsko i poseduva ~uvstvo na skepsa(~ove~ko su{testvo e priber potro{eno za se{to),vo edniot breg na ovoj skepticizam predava govornik autopoet koj se nao|a su{testvo na esencii `ivot,koj se odnesuva na edna li~nost vtor,nekoga{ na devojkata,edna{ na eden li~nost vtora,personalizam ili sintetizirano kako sam kolektiv,nacionalen,univerzalen,ili kako sama alternative na li~en glas lirski.No,na ‘’drugata strana’’ostana aktivnite raporti pome|u ovoj glas-subjektot-govornikot i Lubovta,Govor,Ti{ina,Vreme i Etni~ko,Historija,~ovekot,op{testvotot.da ne zaboravime,epicentarot,i op{testvoto na kreativniot interes,poetska su{testvo,umetnost na poezijata,no tamu se slu~i poetskiot dijalog so sebe,so drugiot/drugata so sebe poetskiot govornik.Ova postapka poetska prestavuva sudbinata na mislite aktivno preku ‘’regioni’’spomnoto.Pomalku so ton i re~nik na poetot Azem [kreli,poetot proizveduva atmosferana parodoksalni-kontrasti (na tipot re~eno lirsko’’kade odat doa|awata ,’’voda i `ed negova’’,’’I moreto bi mo`el da se su{i’’,da go donese vo sostojba na ‘’nepovolna’’tuka doa|a drugo nivo re~eno umetni~ko,toj poetski so izjaveni sosema gusti,o~isteni,zaver{en;za da postigne,kone~no,da i se stavi na poezijata i edno estetisko nivo,duri’’zada~i’’:preku tolku nuansi i varijanti na metafori~nii,ako ne,i formirawe zborot figurativno.
Poetot ja predlabo~i ve}e mitologijata,persona lot na poetskata,sozdavena vo lirskata kerv i vo situaci,gi stava vo zapletka ili bilo so negovata li~no iskustvo,bilo so toa kulturno ili istoriska.
Ako ovie se pet ‘’elementi’’mitski,koi ja formirat i toa site raboti,toga{ i Lubovta,Govor,Ti{ina,Vreme i Etni~ko,ni izleguvat iskustvo mnogu va`no personalno.Istaknuvaj}i deka poezijata na Jeton go obrabotuva jazikot kako avtonomen subjekt,so modenata svest diskursot za literaturniot tekst .
Prend Bu`ala pisatel i istra`uva~.
Edna ti{ina `ivo vo ubavinata so miren duh
Poetot Kelmandi,koj doa|a od blagorodno semejstvo so anti}i koreni na hristijanstvotot albanski,i albanskata borba za sloboda i nezavisnost,e talantiran,roden taka(1978),preku Prizrenskata historija na ‘’ Prizrenskiot Sojuz na Albsncite (1878)ja po~esti denes Kosovo kako poet na golemite misli.Poezijata na Jeton Kelmendi kako sve{tenik od voshit i od strana na poznava~ naj dobra albanska poezija na romanskiot jazik,Maius ~eleru,koj ja smeta ova delo,kako,edno patuvawe vo eden svet na vnatre{nite ~uvstva,na sendimentaci multietni~ko i sekondite {to te~at niz perstite na vremeto,konstatirano realnosta na vremeto koga vreme,nekoga{,kako sekoj drug del ~uvstvitelnosta na lubovta i ~ove~kiot duh.
Preku lirskata svoja objasneta,avtorot i dava smisla na `ivotot razmisluvaj~i naj lo{o kako eden borec/mislitel,koj svojata univerzalnosta davaj}i pridones vo osloboduvaweto na svojot narod.Gospodin Kelmendi !Go molime Bog da go ~estita{ tvojata evulucija,i da ne pravi{ da ostaneme sekoga{ gordi na faktot deka te imame zapoznaeti vo Bukure{t,kako misioner albanski klisicizam na na{ite denovi!
Prof.Dr.Xelku Maksuti Romanija
Poetskiot verb na Jeton Kelmendi
Poetskiot verb na Jeton Kelmendi e dosta {okantno,deka poetot sleguva od viso~ina,kade ne otsutna imaginacijata i kade ~ovekot se smeta karpa,na eden `ivot,zaslu`uva da se razviva i pro~itat mesa`ite.
Ali Podrimja,Pri{tina.
Svetlina na zborovi
Mi se ~ini deka so vekovi vo telo go der`am ko{ulata na albanskata poezija,i ako negovata svetlina go ohrabuva vo mojata du{a so stihovi koj me le~i od smrta dodeka gi pro~itam,ili,soslu{awe prekrasnoto {u{kawe.Mo}ta na stihot na poetite albanci,izvira od serceto ve~no na edna zemja za{titena so i stradewe {to ja ispolnat misijata na `ivotot so zasluga{to ostanuvat vo historija.Eve,gi der`am vo plakata na rakata,poetskata du{a na Jeton Kelmendi,negovata svetlo mi se ~ini zadovolna,i ako izvira od korenot na zborovite {to gi vozdignuva vo nasoka na pogledot,kolku {to ja razbiram krik negova i vo mojata adresa,eden siroma{en ~itatel,me pravi da bidam svedok na moment pobednik na solzite na gra`anite na Kosovo.Jeton e ogan vnatra{en na ~ekawe i ~ekawe zborovi koj net e ostavat da bide{ osamen,i ako nekoga{ gi pokriva samotijata vo dale~ina na edno mislewe na koj i se skrieni patot.
Poetot otkina od mesto na nade`d edno voshituva matewe so site senki {to idat po tebe,i esenite pominat kako ti{ina na po~etok koga te zatvora i zapi{an vo samotija.
Koj znae koj prv dojde ‘’doa|aweto ili zaminuvawe’’pra{uva poetot sonuva da gi izle~i so zborovi site osamenite vo svetot.Jeton Kelmendi go pobedi bitkata misliteli na trudot,dodeka da stigne poseben glas na umetni~ki svesta na albanskata du{a.Taka,negovite poemi i davit te`ina i vrednost,se pretvora na vistinski ukras.Od kade }e po~ne moj den utre,kade e mojata senka ve~er,pra{uva poetot kamen voshituvaj}i se nevidlivi soni{tata i budawe od sonuvaweto.Delikaten i iskren,poetot nosi do sudot na instanca posledna na jazikot negoven i na site,se{to obrana so vistina,lubov,somne` ili pobeda eden dobar personalen registar,strukturiran,koj go stava bez nikakov somne` vo okrugot na golemite glasovi na dene{nata albanska lirika.Poteto slu{a ti{inata vo tragite na zborovite,na bregovite na koj jas,docnat ili dojden pred vreme,nesum ~ovek so ~isti race od belina na koj ima zemeno leta edna bela ptica osamena.I ete,Gospod dade’’malku podocna’’podobro po docna od kolku nikoga{,da izleze eden’’mafia{‘’koj znae prevede,i da ni donese poetskata du{a na Kosovo Kre{nik vo sever od rekata Dunav,vo gradite na jazikot na eden narod koj ne obvrzuva edno trgawe prestara i ubava,od kade izvira i zborot prestar i po ubavi na na{ite jazici ubavinata.Bidete veseli i ne zaboraven ovoj blagosloven moment ,so poezijata na Jeton Kelmendi vo romanski jazik.
Mihai Antonescu romanski pisatel
Kelmendi e krevka du{a koj znae da gi nau~i zborovite za da te v’lubi
Jeton Kelmendi i dava na negovata poezija umetnost i du{a,i ubavo ~uvstvo.Negoviot poetski ~uvstva se prenese kaj ~itatekot,ne ostanuva kaj avtorot.Taa udira,`iv i razubzvuvawe.Razubavuvawe i kade vo sredina na stihot ima ubavina,’’kolku silni se retki pismata’’.Poetskite zborovi na Jeton Kelmendi i negovo nadminuvawe na jazikot na Emineski(romanski)i ~estitawe koj se naprai na ova zona ubava na favoritot,ja razubavuva Bukure{t so nova moments zboruva namesto albanskata du{a i romanskiot jazik na tatkovinata na poezijata.
Na Kelmendi mu e `al zo{to se retki pismata.Nas ne nie `al zo{to zborovite na poetot za golemite dela te pokanat da se so~uva{ so borba na `ivotot da se oder`i gore znameto na tatkovinata na albanskata civilizacija.Poetot go oder`uva `ivotot vo Kosovo,Francija,Belgija i na drugi mesta.Toj e krevka du{a koj znae da gi nau~i zborovite da te vlubi.Negovite zborovi se lirski letovi {to ti davit svetlina za imiginacija,ve{tina,odgovornost i ramnote`a.
Florentin Popescu romanski pisatel
Poezijata na Jeton Kelmendi e eksploziv avteti~en na albanskiot duh.Toj i dava na negovata poezija umetnost i du{a endna ubava ~uvstva.Lazgu{ pi{uva{e za yvezdata na du{ata,i spieweto na du{ata,Jeton pi{uva za senkata na spomenot i du{ata na zborot.
Negovoto poetska ~uvstvo prenesen na ~itatelot,ne ostana vo avtorot,~uka `iv i ubavo.
Agim akova,Pri{tina.
Ubavina niza
Ima vo nekoi vreme vo poezijata albanska,izleze pred ~itatelite eden ubav glas na poezijata.Pervoto delo ne be[e slu~awo,edno ~uvstvo na mladiot {to zna~I se {to ima i ~uvstvuva.Drugite dela ne ubedi deka pi{uvat edna sigurna raka na poetot {to poezijata go saka,poznava i znae kako da pi{uva .Jeton Kelmendi e poet na intelektualnata poezija i mnogu zna~ajna,i pokraj kni`evni modeli koj ja pro~ital,}e go najde svojot pat na poetskiot izraz na formata i poseben stil .Vo serceto na poezijata,prestojuva ubavata umetnost kako estetska kategorija.Isto le`i paralelno lubovta na poezijata,vo du{ata na poetot.
So ~itawe na poezijata na Jeton Kelmendi ni se ~ini deka se so~uvame so temi i motive pi{ani i porano,kako onie od minato,historiskood sekojdnevnotot,od intimniot `ivot,motive na lubovta,koi se ispirirani i drugite poemi,na~inot kako poetizira I kako artikulira toj,toa e sosema li~na.Jas vaka ja razbiram negovata poezija,koj e eden od mo`nite formi na ~itawe i tolkuvawe.Poetot Jeton Kelmendi svoite `elbi za tatkovinata .Vo nekoi poezija me potsetuva Azem [krel,osobeno koga stanuva zbor i mislata,so edna pozicija od poetot i intelektualec,deka ubaviot zbor i pomislata sozdavat umetnost,sozdade poezija,sozdade estetski ubavina.Zatoa }e najdeme pribli`nost so znaci na avtobiogravski so tatkovinata biografija.Negovite metafori se pove}e artisti~ki,od tukago ima izvirot sve ubavinata na poezijata.Ubavinata na ubavini.
Prof.D-r.Xavit Ali~akaj literaturen kriti~ar.
Simbolika na govorot i umetnosta na kontraasta
Ista kako ja pi{uva{e Horaci ‘’poetska umetnost’’deka ‘’poetite treba da donese korist ili da gi zabavuva,ili da ka`e raboti vo isto vreme prijatni i korisni’’.Poezijata na Kelmendi dava poetski karakteristiki i orginalni,i nosi prijatnost i korisni pred ~itatelite,so eden stil kultiviran jazik gust so simboli,najdeni,no nikoga{ ne ja napla}a poezijata.Negovata poezija,lirski diskurs,ili ‘’vnatra{niot,zvuk i sliki ima tendencija da bide tematski (modeus ‘’/Nortrep fraji) i vo poezijata na Kelmendi. Ovoj tematski modeus karakteristi~na vo poetskata negova,izgradeni od obraboteni sliki,so sve` stih,so vnatre{en ritam i tonalnost,impulsivna,~esto ili edna bukva svoja nosi mnogu ~esto-elementi ovie koi mu davit na ova poetika spesifi~na dimenzija i orginalna poetika.Jeton Kelmendi e od mladite generaci na albanskata literature,ova generacija,koj ja do`ivea najtragi~niot haos na Balkanot,a sega odi raka trendovi sovremenite kli`evni,go nosi na ramo edno gor~livo minato,koj Kelmendi ovekove~uva so imaginacija I dinami~na poetski diskurs.Poezijata na Kelmendi e asocijativna.Taa evekuira perceptive,tolku sozdava.Toa e imaginativna tolku i realna.Poetot {eta so niza za da razbere stranite na svetot,toj se nao|a na rabot na paradoksi,duri i koga mo`ebi’’go ima fateno lo{iot ~as’’(po priznavaweto),no toj ima du{a mo}tan a poezijata da figurira I tuka da triumfira{e zborot.
Ndue Ukaj,literaturen kriti~ar,[vedska.
Jeton Kelmendi ima talent za da najde personalen stil,eden tematski pole,i eden li~en poetski svet,vo koj se dvi`i so mnogu lesnina.Bes otkiwe te~nosta poezija od dramatizacija na zaver{uvawe na komunisti~koto vreme ili vojnata koja ja ima dopreno i pred nekoi vreme svetot vo koj `iveeme,pripadnost na historijata i postoewe na tatkovinata,(primer mojata tatkovina e tatkovina na Bog /toa mi go dade imeto/albanec),vo du{ani i vo negovata niza postojuva do nizata na lubovta,(na primer:Lubovta,Ubavinata I stihovite zaedno te~e/za tebe i tatkovinata).
Dodeka ja pro~itam negovata poezija edna analiza na upotrebuvawe na re~nikot,na procesot na jazi~nite/stilski,so na~inot na koj go upotrabuva zborot.Jeton Kelmendi me potsetuva ponekoga{ eden od naj zna~awite figure na amerikanskata poezija,~arls Olson:elementite na re~nikot se definirani,no poetot,preku negoviot prestoj,(igra na umot)e toj {to koristi zborovi vo eden sofisticiran na~in.Sofistiraweto za Jeton Kelmendi ne zna~i preciznost,na obidot da razvie edno pole semanti~ki {to po {iroka za zborot,so koj go oblekuva pesnata.I za toa,mo`eme da ka`eme toa go postignuva so dosta uspe{no.
Marius Chelary Bukure{t.
Delo na Jeton e edna kalifornija na zborot.Ako ti doa|a inspiracijata,i ne go ~uvstvuva{ vo stihot zborovite gi zema veterot.Jeton Kelmendi,`ive vo zborovite koj letat od zbor na zbor.Negoviot zbor koj postavuva pra{awe za ubavinata e naj dobriot lek za proteruvawe i nata`uvawe.Toj poka`a briljantno zrelost so negovite nastapi vo oblast na poezijata.Delo na Jeton e edna kalifonija na zborot.Negovata Monaliza gi gleda lu|eto vo lice bes da mu zbori .Vo negovite stihovi se ~uvstvuva Dardanija so ritamot na serceto {to tropat na sercata na onie koi se lubat i ~uvstvuvat.
Monaliza negova e `enska koja gi do`ivel site zadovolztva {to te pravat bes smarten.Petot izbra za merewe ritamot na serceto,te`inata na zborot sila na vozduhot,bavnosta na berzinata,memorija i zaboravot.Lasgu{pi{uva{e za yvezdata na serceto,nie pi{uvame za spieweto na du{ata na zborot.Na krevetot na negovite zborovi le`I esen i padne svetlina.Tuka se o~ekuva samo devojkata,i sedi poetot pokraj nea da se odmori.Misijata na negoviot zbor e blagoroden,umetni~ki,eti~ki,patriotski i erotski.
Baki Imeri,Bukure{t Romanija
Poezijata na Jeton e edna `iva slika kako tivok so edna ubavina so tivka du{a
Poetot na zborovite na poezijata na Jeton Kelmendi,e eden magi~na svetlina koj te void do hramot na sloboda i lubov.Poetot znae da odgovara slobodno so mo}tan a zborot,i negovata te`ina avtohton.Toj e toj koj,daleku e potrebno,znae da nadmine preku samiot,nadminaj}i senkata na no}ta,se soo~uva so site predizvici na `ivotot,da izleze od temnina vo svetlo.
I prodol`uva da sozdava poetot nezapirliv,preku senzibilnosta i ne senzibilnosta na du{ata i umot.Poezijata na Jeton e edna `iva slikarstvo kako tivka kako edna ubavina so du{ata tivka na za~uvuvawe eden vozduvnuvawe `ivoten za tainstvenosta.
Miradije Rami~i,Pri{tina
|
